Kompanija Panasonic je danas objavila prvi fotoaparat na svetu sa izmenjivim objektivima koji ima samo fulltime LiveView mod i nema opticko trazilo.

Da pojasnimo malo, šta to ima G1 a šta nema i po čemu je poseban. Svima je poznat već način rada SLR odnosno DSLR fotoaparata, čemu služi ogledalo šta je pentaprizma i sl. Ako jeste preskočite sledeći pasus.

Kao što se lepo vidi na samoj slici. Princip rada D/SLR fotoaparata se bazira na tome, da se slika koja dolazi-prolazi kroz objektiv projektuje preko glavnog ogledala i pentaprizme u sočivo optičkog tražila. Dok kada želimo da napravimo snimak i pritisnemo okidač, glavno ogledalo se pomera gore, na trenutak zamračujući tražilo na taj način dozvoljavajući da se slika, kroz objektiv, direktno projektuje na površinu optičkog senzora ili filma.

Kod Panasonica G1, ceo optički sklop ogledala, pentaprizme, sočiva tražila je prosto izbačen. Umesto optičkog tražila u samom kućištu tražila se nalazi LCD ekran, kao kod većine prosumer fotoaparata. Kako nema glavnog ogledala slika se kroz objektiv fulltime tokom rada fotoaparata projektuje na optički senzor.

Tako da G1 predstavlja neki hibrid DSLR i prosumer aparata, više prosumer nego DSLR. Najbolje bi opisali G1 kao prosumer aparat sa izmenjivim objektivima. Kao posledica ovakve konstrukcije same dimenzije tela G1 su mnogo manje nego što bi i jedan DSLR mogao da bude, a pri tome imamo i dalje najvažniju osobinu DSLR fotoaparata a to je sposobnost da promenimo objektiv.

Pošto je iz konstrukcije izbačeno ogledalo postalo je moguće smanjiti razdaljinu između objektiva i senzora time učiniti samo telo još kompaktnije. Dok je to kao posledicu imalo novi bajonet na koji se kače objektivi, novi Panasonic G1 koristi micro FourThirds bajonet. Korišćenje novog bajoneta nažalost u mnogome ograničava upotrebnu vrednost G1, pošto G1 nije kompatibilan sa i ovako ne baš čestim FourThirds objektivima, koje da podsetim koristi samo Olympus i Panasonic. Doduše uz odgovarajući adapter, koji je Panasonic objavio paralelno sa G1, moguće je dobiti punu funkcionalnost i na starijim FourThirds objektivima.

Optički senzor, logično, je 4/3 LiveMos rezolucije 12 Megapiksela, sposoban da omogući live sliku na zadnjem ekranu i u tražilu bez prekida. Takođe sensor shift optička stabilizacija je postala već standard na Olympus aparatima je prisutna i ovde. Uz to takođe tu je i ultrazvučno čišćenje senzora od moguće prašine. Možemo da kažemo da je ovo prvi prusumer sa ovom opcijom, doduše prvi prosumer u kojem prašina i može doći do senzora – pri promeni objektiva jelte.

Verovatno će većina korisnika novog G1 prevashodno koristiti lepi veliki LCD za kompoziciju i snimanje. Ugrađeni LCD je visoke rezolucije (460k piksela) sa velikim uglom gledanja, plus na to je i pokretljiv tako da kadriranje preko glava publike ili sa kolena postaje nešto normalno sa ovim aparatom.

Za one nostalgične, ili koji su navikli da koriste tražilo za kadriranje, ima takvih još uvek, pogled u tražilo G1 otkriće još jedan ugrađeni LCD ekran uveličanja 0.7 efektivnog uveličanja. Poseban način funkcionisanja ekrana u tražilu koji miksuje sekvencijalno boje, na 60hz omogućava da imamo ukupnu rezoluciju od 1.4 megapiksela pri 180 frejmova u sekundi. Što bi trebalo da garantuje udobar rad bez treperenja i kašnjenja slike – kao na starom dobrom optičkom tražilu.

Interesantno je da je odnos stranica i LCD ekrana i ekrana u tražilu 3:2 ( dok sam FourThirds senzor  omogućava snimanje u (logično) odnosima 4:3, 3:2 and 16:9). Verovatno je bilo previše skupo praviti LCD u drugom formatu specijalno za ovaj aparat.

Tehnički dizajn SLR/DSLR fotoaparata se nije previše menjao od dana kada je Pentax predstavio prvi SLR aparat sa pentaprizmom. Od tog dana velika budža sa pentaprizmom – na kojoj se obično nalazi ugravirano ime proizvođača je postala zaštitni znak SLR/DSLR fotoaparata. Nije slučajno zašto se baš Panasonic usudio da promeni dizajn koji funkcioniše preko 50 godina. Panasonic do sada osim par DSLR modela, koji nisu ostvarili preveliki tržišni uspeh nema veliku bazu korisnika DSLR i SLR aparata, pored toga nema ni gamu postojećih objektiva, samim tim prelazak na novi bajonet, koja je neminovna pri ovako radikalnoj promeni konstrukcije nema velike posledice.

Zamislite jedan Canon ili Nikon sa više od stotinu objektiva koji odluči da promeni bajonet. To bi izazvalo stvarno preveliki gnev korisnika koji su do sada uložili ogroman novac u skupe objektive. Osim gneva korisnika, u tom slučaju bilo bi potrebno redizajnirati celokupnu gamu objektiva.

Ako se ovakav dizajn pokaže dobrim, a teško da može da bude loš, po ovome što smo videli na G1, moguće je da gledamo u budućnost DSLR fotoaparata.