Nažalost korisnici digitalnih fotoaparata na ovim prostorima ne reaguju baš pozitivno kada čuju ime Olympus. Istina je na je u svetu situacija nešto bolja, ali daleko da Olympusu i tamo cvetaju ruže. I pored ne tako dobrih prodajnih rezultata, Olympus predstavlja absolutnog lidera i pionira po inovacija koje unosi na tržište digitalnih fotoaparata.

Samo u poslednje vreme, Olympus je prvi predstavio DSLR sa LivePreview opcijom ( E-330 ) – koja je danas postala standard za sve nove DSLR modele. Dok je ove godine, u saradnji sa Panasonicom predstavio neku vrstu hibrida DSLR-a i prosumera ( Panasonic G1 ).

Kao perjanica Olympusove DSLR game, još negde u oktobru 2007. predstavljen je Olympus E-3 . Za vreme koje je prošlo od tada, Oly je obnovio dobar deo svoje DSLR klase. Ali za sada nema ni glasa o tome kada će E-3 dobiti svog naslednika, ali poznajući dinamiku, taj trenutak i nije tako daleko.

Skoro pa paralelno, Olympus E-3 se našao u rukama Nebojše Milanovića – koji je već objavio test Olympusove perjanice, kao i Sonic-a koji je objavio svoje prve utiske – dok detaljniji test očekujemo.

Olympus je jedna od pet japanskih kompanija sa najvećom tradicijom (ostale su Canon, Nikon, Minolta i Pentax), čijih se analognih modela iskusniji korisnici rado sećaju (podsetiću samo na legendarnu OM seriju koja je bila sinonim za kvalitet…)

Nailaskom digitalnog doba, vodeći brendovi su se u njemu snašli na različite načine. Canon je reagovao najbrže i pravilno procenio razvoj tržišta. Dobro je predvideo buduće standardne dimenzije senzora u refleksnim aparatima, kao i značaj činjenice da je najbolje da požuri sa razvijanjem tehnologije sopstvene proizvodnje senzora. Tako je i uradio, i uz agresivnu politiku cena i adekvatan marketing, uspeo da izbije na prvo mesto po broju prodatih primeraka i to u svim DSLR klasama. Ostali su time bili donekle zatečeni, a jedino se Nikon modelima D 80, D 200, D 300 i D 3 konačno otrgao i veoma približio večitom konkurentu Canonu.

Drugi nisu imali tu sposobnost i sreću, naročito Minolta. Elektronski gigant Sony (ali do tada bez foto-iskustva), ju je u celosti kupio sa namerom da materijalizuje svoju snagu na video polju i zauzme jednu od ključnih uloga i u narastajućem DSLR segmentu. Nije mu bilo dovoljno što je u klasi kompaktnih aparata na samom vrhu (zbog činjenice da drži ubedljivo najveći procenat proizvodnje senzora za njih), i time je želeo da se što bolje pozicionira i na polju refleksnih aparata.

Olympus je krenuo drugačijim putem i na DSLR tržištu je ostao u senci agresivnog Canona, u poslednje vreme i Nikona. Jedan od glavnih razloga za to je opšte rasprostranjeno mišljenje da su senzori Olympus modela slabijih električnih osobina nego trenutni Canon-Nikon model. U tome postoji određena doza istine, ali se često zanemaruju ostale činjenice i neke nesumnjive prednosti Olympus modela, naročito u donjem DSLR segmentu.

Po mom mišljenju, Olympus je u još samom početku napravio grešku koja ga je u priličnoj meri limitirala. Pogrešno je procenio buduću preovlađujuću veličinu senzora DSLR modela, a osim toga potpuno je ignorisao čak i mogućnost da senzor bude veličine negativa na starim SLR aparatima (24×36mm). U saradnji sa Kodakom razvio je tzv. „Four Thirds“ sistem baziran na senzoru nešto manjih dimenzija od danas najčešćih APS-C Canon i Nikon modela. Samim tom što je manji, taj senzor je u određenoj generaciji od njih uvek inferiorniji po odnosu signal-šum, kao i po sposobnosti rezolucije.

Međutim, upravo te njegove manje dimenzije dovode do toga da objektivi za iste spoljne prečnike budu većih svetlosnih jačina, odnosno da za istu svetlosnu jačinu budu manjih spoljašnjih dimenzija. To omogućava da budu i jeftiniji, mada se ruku na srce, do sada se to nije značajnije osećalo. Osim činjenice da manje serije proizvodnje ne dozvoljavaju veća smanjenja cena, razlog nešto većih nivoa cena od očekivanih je i što su to većinom vrlo kvalitetni objektivi, natprosečnih optičkih, ali i mehaničkih osobina, i sa vrhunskom komunikacijom telo-objektiv. U poslednje vreme i nezavisni proizvođači, poput Sigme, puštaju u prodaju objektive za ovaj sistem, tako da je u ovom trenutku izbor modela za njega sasvim zadovoljavajuć.

Radi provere svih tih teza, BMfoto i moja malenkost smo se odlučili da na test uzmemo model iz samog vrha Olympus ponude – E-3 u kompletu sa nekoliko objektiva više klase.