U petak 6. juna u 20.00 u Likovnoj galeriji Kulturnog Centra Beograda zakazano je otvaranje izložbe fotografija Fotografije iz filma, fotografija, film autorke Nade Alavanje. Izložba će biti otvorena do ponedeljka 23. juna.

Radno vreme Likovne galerija KCB-a radnim danima i subotom od 11.00 - 20.00 / 21.00, nedeljom 12.00 - 20.00 / 21.00 h, galerija se nalazi u ulici Kneza Mihaila broj 6.

Umetnica izlaže fotografije nastale obradom i tehničkim rimejkom dva njena filma na super-osmici. Fotografije su nastale krajem sedme i početkom osme decenije prošlog veka. Od svakog filma umetnica je “zaledila” 250 svojih fotografija koje čine jedan vremenski i vizuelni friz. Posetilac je u prilici da vidi, do u nedogled, gotovo opsesivno ponavljanje radnja iz svakodnevnog života, kao što je npr. pranje kose u kadi. Ta radnja mogla je biti zamenjena bilo kojom drugom, kao kretanje u domenu formalnih vežbi.

Fotografije iz filma,

ili, šta jeste i šta nije, ili čime se umetnica intenzivno bavi poslednjih godina, u ovom su slučaju nastale kao posledica obrade, na način tehnickog remake-a dva kratka filma na super-osmici, sa granice sedme i osme decenije, ili, bolje rečeno, pet minuta pre zaista intenzivnih slikarskih osamdesetih. Filmovi su digitalizirani, a od svakog filma je nastalo oko dvestopedeset sekvenci ili video-stillsa, koji opet tvore jedan vremenski i vizuelni friz. Inače, materijal je koncipiran na osnovu gradnje sekvencama i na taj način – ponavljanjem dosegnut kontinuo je ponovo dekomponiran i vraćen na početak - u sekvencu.

Levo u galeriji nalazi se šest konstelacija od šest kompozitnih sekvenci koje tvore friz, a kojima su kontrapunkt osam fotografija ili nazovimo ih „big ones with small supportive pieces“.

Repetitive differences that turn back in themselves

Naravno ovde ostaje pridržano pravo izbora, što u principu ne mora remetiti normalni sled, ali najčešće se gradi novi – “oni su povezani tišinom” kao što bi rekao Jean Laverdure. A kako je po podsećanju S. Kjerkegora (iz njegovih “Wiederholungen”) kod Grka ponavljanje istovremeno i sećanje – ovde bi se u jednom zaustavljenom trenutku otvorile i mogućnosti i nemogućnosti (pri)sećanja, (izbeći ili ne svaku sentimentalnost?) odnosno ponavljanja koja u principu kao “jedan tekst” bez granica biva uhvaćen u mrežu namerne monotonije.

Onda: film ne prikazuje nego se prikazuje, kao u kinu – presents. Iz toga izlazi da “sadržaj” fotografije ne odstupa od sadržaja filma - ne deli ga na pripremne radnje za veliko finale – ne priča priču nego jeste “priča”. A ono u filmu sto se vidi je jedna do u nedogled gotovo opsesivno ponavljana radnja iz, kako bi se to reklo, svakodnevnog života –pranje kose npr.. Ta bi radnja možda mogla biti zamenjena bilo kojom drugom radnjom ili što bi se u žargonu kasnih sedamdesetih tumačilo kao - kretanje u domenu formalnih vežbi, naravno kad ne bi bilo mogućnosti za sentimentalnost, a tada bi “freaks of narration” rekli: veoma rana anticipacija budućih događaja kojih bi se rado unapred odrekli.

A može i ovako: kako se rešiti suvišnih narativnosti i pseudo-sociologiziranja? Kao da rad nema vlastito polje unutar pojmovne rešetke umetnosti a koji govori kroz materijaliziranu formu, već u svojoj “jedva-autonomiji” mora istrpiti uticaje repova globalizacije i posledice poskupljenja nafte… . Na kraju, kako se od reduktivnih praksi i otklona od literarnih i pseudo literarnih predlozaka zaronilo toliko duboko u svet pseudo-istraživačkih-socio-stereotipa koji na kraju vuku barem u folklor ako ne u nešto lepše. A može i ovako: …

…chi mi ha detto in una maniera colta:” Mi sono seduto sotto un`albero di pera nel mio paese “Catuni-Prpusscia” leggevo il libro: “ Il mattone d`arte concettuale”, consultavo anche un `altro come “La Piovra d`arte conteporanea”, e pensavo al Biennale in C., e anche sugl`ultimi avvenimenti di post-neo-avanguardia tra i talebani… quando ad un tratto divenne troppo scuro …. Son caduto in ginocchio!”

F.& Womack

BIOGRAFIJA NADE ALAVANJE

Rođena u Beogradu 1952. godine. Studirala istoriju umetnosti. Jedan od osnivaca grupe Alter Imago. Clan ULUS-a od 1983. Živi i radi u Diseldorfu, Nemačka.

kontakt: nada-alavanja@arcor.de

Izložbe (izbor)

1981. Prvih deset godina , Galerija SKC, Beograd, 11. Biennale mladih , Moderna galerija,Rijeka

1982. Mlađa jugoslavenska umjetnost ,Budapest , Lođ , Poznanj, XII Biennale des jeunes artistes , Musée d’ Art Moderne de la Ville de Paris , Paris

1983. Assisi Träume ,Galerija SKC , Beograd, Arte delle rovine , Prostor starog grada, Rijeka, Alter Imago , Studio Galerije suvremene umjetnosti, Zagreb, Umetnost osamdesetih , Muzej savremene umetnosrti , Beograd, XII biennale mladih , Moderna galerija , Rijeka, Jugoslovenska skulptura posle 1950 ,Galerija - Legat Zoric / Colakovic, Beograd, XXIII Likovna jesen , Galerija savremene umetnosti Likovna jesen , Sombor

1984. Grünraum , Stara Galerija Rotovz , Maribor, Imago dei sospiri , Galerie Axe Art Actuele , Toulouse Imago dei sospiri II , Espace Rambuteau 30 , Paris, Alter Imago,Galerija Loza , Koper, Nada Alavanja , Galerie Ingrid Dacic , Tübingen, Paesaggio storico, Prostor starog grada , Zrenjanin, Yava Gallery, New York, Nova evropska in ameriska risba , Koper , Celje , Ljubljana , Zagreb , Osijek, Beograd

1985. Pittura fresca , immagini della transavanguardia jugoslava , Sala Boldini , Ferrara

1986. Trendsetter in the landscape ( Alavanja - Lušić) , Salon MSU , Beograd, Junge Kunst aus Jugoslawien , Künstlerhaus und Neue Galerie am Landesmuseum, Joanneum,Graz, Junge Kunst aus Jugoslawien , Hochschule für Angewandte Kunst , Wien, Junge Kunst aus Jugoslawien ,Künstlerhaus , Klagenfurt

1987. Nada Alavanja, Mala galerija-Moderna galerija , Ljubljana, XIV Biennale mladih , Moderna galerija , Rijeka, Junge Kunst aus Jugoslawien , Salzburger Kunstverein , Salzburg

1988. 3. jugoslovenski triennale , Ekologija in umetnost , Maribor

1989. Jugoslovenska dokumenta II , Collegium artisticum , Sarajevo

1991. 32.Oktobarski salon , Umetnicki paviljon Cvijeta Zuzorić , Beograd, Künstlern für den Frieden , Galerie Ingrid Dacic , Tübingen

1994. Lusic, Alavanja, galerie Wolfgang Werth, Düsseldorf

1995. 1. Africus biennale, Johannesburg

1996. Alavanja, Lusic, Klikovac, Galerie Wolfgang Werth, Düsseldorf

1997. Sommerausstellung der Galerie Kayaman, Düsseldorf

2001. Volite li osamdesete, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd

2002. 43.Oktobarski salon, Beograd

2004. Slika, gesta, materija, Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka

2007. Prolećna izložba, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd

Nagrade

1983. XII Biennale mladih, Rijeka

1983. XXIII Likovna jesen, Sombor

1991. 32.Oktobarski Salon, Beograd

2007. Prolećna izložba, Beograd