Nije prošlo previše vremena od premijere Nikona D90, koji je pa slobodno ću reći uzdrmao ponudu DSLR fotoaparata pošto je ponudio nešto što do sada nije viđeno na DSLRovima – snimanje video materijala. Da budem iskren, možda je jedan od razloga žašto se ovakva opcija pojavljuje tek sada fotoaparatima u DSLR klasi je i prosto nedostatak interesovanja primarne grupe korisnika DSLRova za snimanje video materijala – fotoaparatom.

Fotograf Mladen Mitrinović je za Axelfoto testirao Nikon D90 uz Nikkor 18-105 3.5-5.6 VR, pa da vidimo kako to radi novi Nikon.

Nikon D90 je najnovije telo iz Nikona koje je predstavljeno kao naslednik modela D80. Sa ovim modelom Nikon je prvi put u svoju ponudu DSLR aparata uveo mogućnost snimanja video zapisa. Senzor od 12mp je isti kao u modelu D300,a razlika između ova dva modela je napravljena u pogledu ostalih karakteristika. Za razliku od prethodne kombinacije iz ponude,modela D80 i D200,sada bi se moglo reći da je razlika između D90 i D300 veća nego što je bila između njihovih prethodnika,jer su autofokusni sistem kao i sistem merenja zasnovani na različitim modulima.

U Galeriji Kuloar, Matematicke Gimnazije u Beogradu, od 9 – 30. decembra 2008. godine, održava se izložba fotografija Nebojše Babica pod nazivom Iz klupe ka zvezdama.

Ova izložba organizovana je na poziv profesora Radivoja Blagojevica, urednika galerije Kuloar u okviru Matematicke Gimnazije, jedne od najnaprednijih škola u regionu. Profesor Blagojevic redovno informiše i dovodi svoje ucenike u O3one pokušavajuci da im na taj nacin proširi znanja i što više približi dela savremene umetnosti. On ih uci da razmišljaju, vide, shvate, osete, zavole ili kriticki posmatraju na umetnicke radove… Zahvaljujuci takvom, otovrenom pristupu u radu i edukaciji ucenicima kreativne delatnosti i savremene umetnicke tendencije postaju bliže… Izložba u galeriji Kuloar je podrška takvom pristupu.

Naziv izlozbe je IZ KLUPE KA ZVEZDAMA i time želim da pozitivnim primerima naših uspešnih ljudi iz raznih oblasti rada i stvaranja motivišemo dake da uce, rade i stvaraju bolju buducnost naše zemlje i ujedno omoguce sebi put ka zvezdama.

Tako da iako ste možda pre samo mesec dana potrošili svoj teško zarađeni novac na čudo vrhunske tehnologije, već danas je izašao new and improved naslednik sa još nekim funkcijama – koje baš morate da imate – ili je to samo priča koju nam prodaju proizvođači, često vrlo uspešno.

Uporedni test Canon G9 vs G10

Posle dosta kratkog života Canona G9, Canon nas iznenađuje novim G10. Da li je razlika između ova dva aparata dovoljno velika da opravda razliku u ceni. Da li je realna razlika dovoljno velika da opravda prodaju vašeg postojećeg G9 i upgrade na G10…

PcFoto je stavio na crtu ova dva modela, pa da vidimo kolika je stvarno razlika…

Međunarodni fotosajam u organizaciji udruženja Svijet fotografije, u samo pola godine uspeo je postati jedan od najposećenijih sajmova ove vrste u regiji, odmah posle bečke Fotoburze! 3. FotoSajam će svoja vrata otvoriti 25. oktobra u 10 časova ujutru, a zatvoriće ih u 18h, tako da će posetioci imati više vremena za predavanja i isprobavanje opreme a i za druženje koje je neizostavni deo ovakvih manifestacija.

Pročitajte celu najavu za 3. Fotosajam ili pronađite više informacija na sajtu udruženja Sveta Fotografije.

Iskreno, što se tiče Nikona D90, ciljna grupa kojoj je namenjen ovaj aparat možda i bude koristila njegov video mod, dok mi nije baš najjasnije da li će ozbiljni studijskifotografi, kojima je inače namenjena druga generacija  EOSa 5D pronaći način da iskoriste takve mogućnosti.

Da se ne bi osećali glupo što sa svojim skupo plaćenim Canonom predhodne generacije EOS 40D niste u mogućnosti da snimate video, pobrinuo se neimenovani haker koji je uspeo da softverski otključa mogućnost snimanja videa. Takođe dostupan je video snimak koji ovo dokazuje. Tačno, hakovanje se svodi na zaključavanje ogledala u gornjem položaju – u tom slučaju zaboravite na autofokus – ali šta je tu je ni D90 nema autofokus u video modu.

Istina nećete dobiti baš HD video kvalitet kao sa 5D Mark II, ali neka rezultati govore sami za sebe.

Original video se može skinuti odavde, dok više informacije o celom projektu možete pronaći na CHDK forumu.

Očigledno je da su i raniji modeli DSLR aparata i optičkih senzora mogli podržati ovako nešto i da je verovatno bilo dovoljno izdati firmware update kako bi i na njima bila otključana video opcija. Što Izgleda proizvođačima ne odgovara nego nam “na kašičicu” serviraju unapređenja u novim modelima, kako bi maksimizirali svoj profit. Bljak.

Posetioci će imati priliku da pogledaju i kupe fotografije na platnu, velikih formata, jedinstvenih po tome što je ovom tehnikom (štampom na kanvasu-slikarskom platnu) prvi put u našoj zemlji prikazan manastir Hilandar.

Autor fotografija Miodrag Miša Branković dobio je od Igumana manastira Hilandar blagoslov za ovaj humanitarni rad i za fotografisanje života Svete gore spolja i unutra.

Kupovinom fotografije na PLATNU sa motivom manastira Hilandar, TOKOM TRAJANjA izložbe, pomažete obnovu manastira teško oštećenog u požaru 2004. godine.

Još neke posebnosti ove akcije i svih fotografija na platnu: svaka od njih je unikat i poseduje hilandarski sertifikat. Svaka fotografija je opremljena italijanskim drvenim ramom sa paspartuom od kvalitetnog platna. Na izložbi će biti prikazano više od 30 eksponata, u 3 različite dimenzije. Cene eksponata su simbolične i moguće ih je kupiti samo dok izložba traje.

Štampanje fotografija na platnu se u svetu već godinama radi i važi za najsavremeniji i najkvalitetniji način da se fotografije sačuvaju od “zuba vremena” (čak duže od dva veka), i u isto vreme deluju kao ulje na platnu.

Miša Branković je do danas svoje radove, koji su snimljeni pre i posle požara na Svetoj Gori (2004. godine), prikazao u gotovo svim većim evropskim gradovima. Ako se dobrotvori i sponzori odazovu i pomognu održavanje izložbe, ova akcija će nastaviti svoju ideju – da svi stanovnici naše zemlje, u izložbenim prostorima svojih gradova, mogu da pogledaju autentične fotografije Hilandara na platnu.

Više informacija na:
www.misabrankovic.org
email: zahilandar[at]gmail.com

Takođe možete podržati ovu izložbu i putem facebook-a.

Škola je podeljena na nekoliko nivoa

• početni i viši nivo u trajanju od tri meseca i
• specijalni kurs u trajanju od šest meseci

Nastavni plan se delimično zasniva na nastavnim planovim prestižnih svetskih foto-institucija: Brooks institute of photography Santa Barbara USA i Icard photo Ecole de photographie de Paris – France. U okviru sva tri kursa uključena su gostovanja stručnjaka iz raznih oblasti vezanih za fotografiju. Školu vodi nenad Karađinović,umetnički fotograf. Po završetku škole biće priređena izložba radova polaznika škole i svečana dodela diploma. Cena mesečno: 1000 dinara Informacije 021/525-059 pedagoška služba Muzeja Vojvodine kontakt osoba Vladimira Stanisavljević Nenad Karadjinovic:

• http://www.nenadkaradjinovic.com/
• http://fashion-photography.blogspot.com/
• http://nenadkaradjinovic.wordpress.com/

Više informacija na Mreži kreativnih ljudi i na sajtu Muzeja Vojvodine

izvor Fotografije Srbije

Učestvovanje u konkursu moguće je preko Mondozoom portala ili slanjem MMSa ( po ceni od 5 din + PDV ) na broj 5565. Fotke se mogu slati tokom celog septembra, dok će glasanje za posetioce biti otvoreno do 15. oktobra.
Preko portala Mondozoom ili na broj 5565 svi zainteresovani za učešće mogu poslati svoje fotografije snimljene mobilnim telefonom tokom septembra, a glasanje i ocenjivanje od strane posetilaca portala trajaće nešto duže, od 1. septembra do 15. oktobra. Cena MMS poruke za vreme trajanja konkursa za sve korisnike iznosiće 5 dinara (plus PDV).

Učestvujte u konkursu za izbor najbolje fotografije na temu „Imamo jedni druge“
koji organizuje Mobilna telefonija Srbije.

Propozicije konkursa:

Konkurs je otvoren od 01.09.2008. godine do 30.09.2008. godine.

Konkurs je isključivo amaterskog karaktera, a pravo učestvovanja imaju svi korisnici MTS-a koji putem MMЅ servisa pošalju fotografije na broj 5565. Korisnik može poslati neograničen broj fotografija odnosno predloga za učestvovanje u Konkursu.

Slanje MMЅ-a na definisani kratki broj se tarifira po promotivnoj ceni od 5 dinara, bez PDV-a, a u sklopu kampanje povodom 10-og rođendana Mobilne telefonije Srbije.

Poslati predlozi za učestvovanje u Konkursu biće izloženi na WEB i WAP portalu „Mondo“, pri čemu će moderator vršiti selekciju fotografija koje će biti objavljene odnosno koje će učestvovati u Konkursu, a u cilju sprečavanja postavljanja sadržaja lascivnog ili uvredljivog karaktera.

Svaka fotografija poslata putem MMЅ servisa na gore naznačeni broj, po izvršenoj selekciji moderatora, dobija određenu šifru, a korisnik će automatski biti obavešten putem ЅMЅ-a da je poslata fotografija primljena za učešće u Konkursu.

Samim učestvovanjem u Konkursu, pobednici istog prihvataju da MTS, u cilju promovisanja WEB i WAP portala „MONDO“ kao i MMЅ servisa „Mondozoom“, može koristiti nagrađene fotografije bez ikakvog ograničenja i bez plaćanja ikakvih dodatnih naknada pobednicima.

Za prvih deset autora najboljih fotografija kao nagrada predviđen je mobilni telefon Samsung G810.

Glasanje za izbor najlepše fotografije će se obavljati u periodu od 01.10.2008. godine do 15.10.2008. godine, i to putem WEB i WAP portala „Mondo“. Na WEB portalu „Mondo“ pravo glasa imaju svi korisnici istog uz prethodnu registraciju na portalu, dok na WAP portalu „Mondo“ pravo glasa imaju isključivo korisnici mreže MTS.

Glasanje se obavlja na način da svaki korisnik daje ocenu od 1-5 po predlogu, s tim da se svaki predlog može oceniti samo jednom od strane jednog korisnika.

Po završenom glasanju od strane korisnika, izvršiće se evaluacija ocena, i to po sistemu srednje ocene i broja glasova.

MTS će nagraditi deset predloga koji su najbolje ocenjeni odnosno rangirani.

U roku od 7 dana od dana završetka glasanja, dobitnci nagrada će biti obavešteni putem telefonskog poziva, pozivanjem korisničkog broja sa koga je i poslat predlog za učestvovanje u Konkursu.

Po prethodno izvršenoj proveri identiteta pobednika, dodela nagrade će se izvršiti ličnim uručenjem u roku od 15 dana od dana završetka glasanja.

Nakon završetka Konkursa, najbolji rad će biti prezentovan javnosti putem WEB i WAP portala „Mondo“ i servisa „Mondozoom“.

Pred ovogodišnju Photokinu, glasine su postale još glasnije, pojavile su se tu i tamo neke fotke – uglavnom lažne, kako bi naslednik D80 mogao da izgleda. No, Nikon je na špekulacije stavio tačku, zvaničnom najavom novog modela D90.

Iako možda fizički izgleda slično kao D80, ovo su dva, pa slobodno mogu reći potpuno različita fotoaparata. Dok je D80 bio korak u profesionalnu klasu, D90 donosi funkcionalnosti iz profesionalne klase ali u kombinaciji sa lakoćom korišćenja najniže entrylevel klase DSLR fotoaparata.

Pošto je lista izmena i unapređenja u odnosu na D80 poduža, bolje da kažem prvo šta je isto kod ova dva tela. Samo autofokusni sistem, Nikonov brzi i stvarno retko pogrešivi autofokus sistem MultiCam10000 sa fokusom u 11 tačaka je ostao isti. I tu se završava lista sličnosti, sve ostalo je novo.

Novi CMOS optički senzor DX formata , rezolucije 12 megapiksela – podsetiću da je D80 imao CCD senzor od 10 megapiksela. Kako tvrdi proizvođač, rezultati sa ovog senzora ni po kom osnovu ne bi smeli da zaostaju za onima koje daje D300, čak i na višim ISO vrednostima. Takođe senzor poseduje opciju za čišćenje prašine, koja je već postala standard u skupljoj klasi a i jeftinijoj.

Od novosti koje su našle svoj put iz više klase je i odličan LCD ekran, možda i najbolji koji se može naći na tržištu, 3 inča dijagonale, isti koji se nalazi i na D3 i D300. Uz odličan ekran dolazi i LiveView opcija sa nekoliko modova rada autofokusa od kojih je nov kontrasni mod fokusa, koji radi i sa podignutim ogledalom – što znači mnogo manji kašnjenje pri slikanju. Iako sam rekao da je Autofokus preuzet is D80 i on je dobio neka unapređenja, kao što su mod fokusa na lice, ili 3D mod praćenja fokusa.

D90 je brži od svog predhodnika, u rafalu puca 4.5 fps dok je D80 imao oko 3fps. Bafer je takođe povećan ali uz povećanje rezolucije senzora, moguće je smestiti oko 25 fotki u JPG ili 7 fotki RAW formatu slično kao i kod predhodnika.

Tražilo je za nijansu unapređeno, sada pokriva 96% kadra ( 95% kod D80 ) ali tu baš i nije bilo mnogo prostora za unapređenje pošto je D80 imao jedno od najsvetlijih i najboljih tražila u klasi.

Što se tiče unapređenja koje su došle iz niže klase, to se odnosi prevashodno na opcije u meniju kao što je retuširanje u samom aparatu, unapređeni sistem menija i lakše korišćenje za one kojima je ovo prvi DSLR fotoaparat.

A sada nešto što do sada nije viđeno na DSLR fotoaparatima, a to je opcija snimanja video klipova. Uvođenjem LiveView opcije, tako nešto je tehnički postalo moguće.

Ali, do sada, ni jedan proizvođač nije to implementirao, realno nije bilo potrebe za tako nečim. Nikon je očigledno mislio da će biti potrebe, tako da D90 može da snima video, i to u nekoliko rezolucija od kojih i u HD ( 1280×720piksela ) pri 24fps. Naravno da postoje određena ograničenja, trajanje video klipa je ograničeno ukoliko se snima u HD formatu na 5 minuta i 20 minuta u nižim rezolucijama. Jedna od mogućih prednosti snimanja videa na DSLRu je plitka dubinska oštrina, kao posledica većeg optičkog senzora ( u poređenju sa digitalnim video kamerama ). Pored ove prednosti koja će biti korisna tek po nekolicini, postoji i ogroman minus koji će pogoditi mnoge, a to je nemogućnost autofokusa u modu video snimanja. Nemogućnost autofokusa pri snimanju u kobinaciji sa plitkom dubinskom oštrinom, nije baš dobra kobinacija čak stavlja veliki znak pitanja na upotrebljivost ove opcije.

Bilo kako bilo, iako je D90 prvi DSLR koji poseduje ovaj mod, siguran sam da neće biti poslednji.

Očigledno je da Nikon pravi dosta oštar zaokret u svojoj poslovnoj politici, objava novih profesionalnih fullframe DSLR tela, pokretanje kampanje za DSLR tela namenjenih amaterima sa glumcem Aštonom Kučerom ( Ashton Kutcher ). A sada i objava nekog među modela između entrylevel i profesionalne klase – D90 koji snima video. Za sada, takva politika daje rezultate i Nikon se polako vraća kao sve ozbiljniji konkurent drugom proizvođaču – proizođačima.

Ubrzo posle prvih informacija koje su se pojavile da Canon možda sprema jednu još dostupniju klasu DSLR aparata, zvanično je najavljen Canon EOS 1000D, pozicioniran ispod postojeće entry-level ( jeftine i dostupne ) klase DSLR aparata.

Od zvanične svetske premijere je prošlo tek nešto više od dva meseca, a prvi testovi se polako pojavljuju.

Pcfoto i Vladimir Talijan, koji su inače i zaslužni za prvi test plastik fantastika 1000D kod nas, su stvarno ozbiljno shvatili zadatak pa u ovom testu možete videti i lab test balansa belog, što inače do sada nije bio slučaj u domaćim testovima.

Predstavljanjem modela 300D 2003. godine za ispod 1000 dolara, Canon je krenuo u osvajanje potencijalno najvećeg tržišta, tržišta početnika u DSLR svetu, a takođe i naprednih amatera koji nisu bili spremni da odvoje prevelike sume novca za svoju foto torbu. Ispostavilo se da je Canon napravio pravi potez u pravom trenutku, 300D je vrlo brzo postao toliko popularan na tržištu da je oborio sve rekorde prodaje DSLR tela do tada. Takođe, uz telo je u kompletu išao i Canonov novi objektiv 18-55/3.5-5.6, loše izrade i mehanike, sa optikom koja je imala sve probleme koje objektiv može da ima, ali je išao uz aparat po vrlo niskoj ceni za to vreme i posluzio je novim vlasnicima za upoznavanje sa DSLR sistemom. Danas, pet godina kasnije, Canon predstavlja novu, još nižu i povoljniju klasu fotoaparata, prvi model iz klase u Evropi nosi ime Canon 1000D.

Čitajte dalje…