Osim što su DSLR tela fizički redizajnirana, u retro fazonu, kako bi više odgovarala ergonomiji korinika, u osnovi ovo su samo malo osveženi stariji modeli uz par noviteta.

Sony Alpha A230

Alpha A230 nasleđuje postojeći A200 model, koji je bio najniže pozicioniran u sonijevoj DSLR gami. Izgleda da nam A230 donosi najmanje noviteta, u odnosu na A200. Zadržan je stari optički senzor, rezolucije 10 megapiskela. Takođe najslabiji model je i dalje ostao bez liveview opcije, koja već dolazi kao standard na svim ostalim konkurentskim modelima ove klase. ali to je verovatno učinjeno kako bi se napravila veća razlika između Sony modela. Da ne bi rekli da je A230 samo prepakovani A200, spomenućemo da je Sony u sva tri nova modela ugradio novi unapređeni procesor slike, tako da osim što sam aparat izgleda lepše i sama krajnja fotografija će biti lepša nego kod predhodnika.

Sony Alpha A330

U ovoj reviziji svoje DSLR game, Sony je odlučio da napravi malo veću razliku između modela, tako da i A330 donosi malo noviteta, unapređeni brzi liveview, što u kombinaciji sa već postojećim velikim tiltshift LCD ekranom sada čini ovaj aparat mnogo interesantnijim. Ostatak aparata je isti kao predhodnik, naravno sve u lepom novom kućištu.

Sony Alpha A380

Kod top modela u Sony entrylevel klasi, lista noviteta je nešto duža, kao i na druga dva modela tu je novi brži liveview fokus, koji dolazi sa A900 i novi procesor slike. Ovde lista unapređenja nije gotova A380 je dobila i novi optički senzor rezolucije 14 megapiskela. 

Uz prezentaciju restilizovanih DSLR tela, Sony je predstavio i četiri nova objektiva, namenjenih uglavnom kupcima entrylevel Alpha aparata.

• DT 2.8/30 Macro SAM objektiv
• DT 1.8/50 SAM objektiv
• 3.5-5.6/18-55 SAM objektiv
• DT 4-5.6/55-200 SAM objektiv

Kao što se može primetiti iz tipova objektiva, ovo su entry level objektivi niske klase namenjeni uglanom nezahtevnim kupcima, koji će pre tražiti bestbuy nego ultimativni kvalitet.

DT u oznaci objektiva, znači da je objektiv namenjen samo digitalnim telima sa APS-C senzorom. Dok SAM stoji za ultrazvučni motor za fokus u samom objektivu.

Kako bi bili što primamljiviji ciljnoj grupi, vodilo se računa o krajnjoj ceni, tako da se štedelo na kvalitetu izrade. Daleko da su loše napravljeni ali su kompletno napravljeni od plastike, uključujići i sam bajonet.

Prva samostalna izložba fotografija “New pair of shoes”, autorke Snežane Jovanović otvorena je 1. aprila u kafeu “Ritmo latino” u Novom Sadu.

Izložba nosi ime “New pair of shoes”, a na 25 fotografija prikazani su mališani iz romskog naselja “Bangladeš” u Novom Sadu. Prema rečima autorke ideja o samoj izložbi se javila pre dva meseca kada je fotografisala ovo naselje za potrebe jedne nevladine organizacije.

Sve fotografije su urađene na dnevnom svetlu i bez blica, a obrađene su u programu “HDR”. Kako saznajemo od Jovanovićeve, modeli su bili i više nego raspoloženi za fotografisanje, a kao nagradu dobiće svoje profesionalne fotografije.

Izložba će biti postavljena do 15. aprila.

via rtv

Dugo vremena Canon je dominirao tržištem fullframe digitalnih SLR fotoaparata, osnovni uzork dominacije je bio već sada poprilično vremešni ali i dalje poprilično respektabilni EOS 5D. Koji je ovih dana dobio novu verziju EOS 5D Mark II.

U fullframe trku prvi se uključio Nikon, ponudivši prvo D3 pa kasnije i D700.

Da će Sony izaći sa svojim fullframe DSLRom je postalo izvesno još pre više od godinu dana kada je prvi prototip predstavljen. Ali kako je fullframe DSLR poprilično veliki zalogaj, čak i za firmu kao što je Sony, krajnji rok objave je nekoliko puta odlagan. Da li je vredela čekanja, Sony Alpha A900 sa svojih skoro pa neverovatnih 24.6Megapiksela rezolucije i sensor shift stabilizacijom u samom telu.
Nebojša Milanović će staviti novu Sony A900 na muke, pa da vidimo, da li je stvarno bilo vredno čekanja?

Velika riba jede malu. To je često neprijatna, ali u praksi mnogo puta potvrđena činjenica. Upravo nju je na svojoj koži osetila Minolta, jedan od pet velikih japanskih foto-korporacija sa najvećom tradicijom. Nestanak iz foto-sadašnjice je ceh toga što se nije dovoljno brzo i na pravi način prilagodila digitalnoj eri. A ovo doba je prilično drugačije od starog, u kome su tradicija, fotografski i optički postulati bili dovoljni za uspeh.

Sada u foto-opremi ima puno (čak i previše) elektronike. To sa jedne strane sve proizvođače obavezuje na razvoj i tih komponenti (ili njihovu prostu kupovinu od sposobnijih), a istovremeno omogućava onima koji su jaki na elektronskom polju da se bez kompleksa upuste u koštac sa onima koji imaju višedecenijsko fotografsko iskustvo. Ne iznenađuje što se na tako nešto usudio upravo Sony, elektronski gigant sa ogromnim iskustvom na polju video tehnike. Manje je poznato da je upravo on jedan od malobrojnih, a verovatno najveći proizvođač senzora za sve tipove aparata uključujući i refleksne. Već godinama ih prodaje mnogo poznatijim foto-imenima kao što su Canon, Nikon i drugi. Već zato, a i ne samo zbog toga, bolji poznavaoci digitalne foto tehnologije se ne čude dosadašnjem uspehu i ambicijama Sony-ja. Uzrok toga se može sažeti u činjenici da digitalni aparati, posebno kompaktni, imaju vrlo malo sličnosti sa starim SLR modelima, a mnogo više sa digitalnim kamerama na čijem polju, kao sto je poznato, Sony dominira.

Međutim, što su više rezolucije, foto-aparati moraju imati kvalitetniji objektiv sa čijim konstrukcijama Sony nije imao dovoljno iskustva. Tu poslednju prepreku da dublje uđe u foto-branšu, Sony je prevazišao udruživši se sa legendarnim Carl-Zeiss-om, proizvođačem objektiva vrhunskih optičkih performansi. Setimo se da je sličnu stvar uradio i Panasonic napravivši dil sa Leica-om.

Tim potezima oba brenda, iako bez pravog fotografskog iskustva, postali su vrlo jaki igrači na polju kompaktnih modela više klase. Sony-ju to nije bilo dovoljno, pa se odlučio i uspeo da kupi posustalu Minoltu, foto-brend koji je i danas u srcima mnogih zaljubljenika u zvuk zatvarača. Sony je time prisvojio i plodove njenog višegodišnjeg istraživačkog rada u SLR domenu, kao što su konstrukcija zatvarača, fazni auto-fokus mehanizam, i mnogi drugi sitni SLR patenti. Šlag na tortu predstavlja već legendarni sistem za unutrašnju stabilizaciju (anti-shake), koji je izumela Minolta, a koji po imenom Super stady shot sada krasi svaki Sony DSLR model.

Nama je možda najinteresantnije što se Sony našem tržištu sprema za agresivniji nastup, što po pitanju cena, što po pitanju podrške i dodatne opreme. Nema sumnje da će on ubuduće predstavljati jednog od najvažnijih igrača na tržištu.

Zato smo se odlučili, kao i obično, prvi u okruženju, da isprobamo jedan od najnovijih DSLR modela iz Alpha serije i utvrdimo njegove realne domete. Koji da uzmemo? Nismo se puno dvoumili. Izbor je pao na najjači od njih – model A 900 sa senzorom punog (full frame) formata i i rekordnih 24,6 Mp rezolucije…

Sony A 900 – test

Jedino unapređenje vrednije pomena, je povećana dijagonala ekrana, koja sada iznosi 3 inča u poređenju sa 2.5 inča na H3. Sve ostalo je ostalo isto. Isti optički senzor od 8.1 megapiksela, isti 10x zum objektiv i sve to upakovano u skoro identično kućište. H10 je samo nekoliko milimetara širi nego H3.Iako je dijagonala ekrana porasla, rezolucija nije, tako da oba ekrana imaju identičnu rezoluciju od 230 000 piksela. Što će verovatno značiti da je slika na ekranu H3 za nijansu oštrija nego na novom H10.

Kako bi napravili još veću razliku između ultrazum fotoaparata u nižoj (H3, H10) i višoj H7, H9, H50, sva nova softverska unapređenja i najnovije tehnologije su zaobišle novi H10. Očigledno je da je u H10 ugrađena samo prošlogodišnja tehnologija, ako želite ultrazum sa najnovijim hi tech mambo džambo opcijama, moraćete da zavučete ruku dublje u džep, za H50 ili nešto slično.

Iako ime novog modela možda sugeriše da je H10 za stepenicu bolji od H9, to nije slučaj. H9 i dalje poseduje bolji senzor, duži objektiv i bogatiji softver, i da ne zaboravim mnogo veću cenu oko $450.

Dobra stvar, vezana za Sony H10 je to što će se prodavati po istoj ceni kao H3, što znači oko $300. Očekuje se u radnjama krajem maja.

Sony je očigledno u ovaj aparat uložio sve što trenutno ima da ponudi i na taj način napravio savršeni predmet žudnje svakog equipment masturbatora i megapiksel manijaka.W300 ima slično i svojim predhodnicima objektiv Carl Zeiss Vario Tessar sa 3x optičkim zumom, raspona od 35 do 105mm. Sonijev Super steady shot, optička stablilizacija sensor shif tipa je skoro pa postala standardna oprema svakog novog Sony digitalca, pa tako nije ni zaobišla W300.

Novitet predstavlja kao i na H50 extra brz rafalni mod, tako da W300 može da puca celih 5 frejmova u sekundi ali pri rezoluciji od samo 3 megapiksela. Samo mi nije jasno žašto nisu ostavlili neku srednju vrednost, verovatno bi mnogo korisnije bilo imati rafal od 2 frejma u sekundi pri nešto većoj rezoluciji od recimo 6 megapiksela, nego ovo što su ponudili.

Kao i na, u isto vreme predstavljenom, H50 i na W300 je konačno ubačena opcija za fino štelovanje nivoa čišćenja šuma u samom aparatu. Dok W300 ima još i Hi ISO mod, koji bustuje ISO vrednost na ISO6400 – takođe na redukovanoj rezoluciji od 3 megapiksela. Odmah da rasčistimo nešto, ne očekujte čuda pri snimanju na ISO6400, bolje rečeno nemojte očekivati ništa, pošto je ta opcija ubačena kako bi u nekim situacijama dobili bilo kakvu sliku umesto nikakvu. Bilo kakvu znači da će verovatno ličiti na fotografiju snimljenu lošijim mobilnim telefonom.

Bilo kako bilo, W300 donosi dosta novosti, upakovanih u stvarno prelepo kompaktno titanijumsko kućište. Od marta za nekih 350 dolara će te moći da kupite W300 kompakt aparat sa 13.6 megapiksela. Nije da vam to stvarno treba, ali ako ništa drugo onda možete da se hvalite kako baš vaš aparat ima najviše tih famoznih megapiksela.

Sony CyberShot DSC-H50 je novi digitalac u ultrazum klasi, i dolazi kao naslednik postojećeg modela H9.Od unapređenja, u odnosu na predhodnika, novi Sony H50 ima novi optički senzor sa jednim megapiselom više, sada celih 9.

Objektiv ovog ultrazuma je takođe pretrpeo izmene, iako je ostao istog raspona 31 – 465mm ( 35mm ekvivalent ) što će reći 15x zum, dobio je novi ED optički element u konstrukciji. Tako da sada konstrukciju objektiva čini 13 elemenata u 8 grupa, uključujući 4 asferična elementa i jedan ED element. Dodavanje ED optičkog elementa u objektiv, bi trebalo da rezultuje smanjenjem hromackih aberacija – pojave purpurnog sjaja oko izuzetno sjajnih delova fotografije, koji je obično poprilično izražen kod ultrazum objektiva.

Softver aparata je dobio nove – dugo očekivane izmene, dakle sad je moguće fino podesiti nivo čišćenja kolornog šuma u samom aparatu. Dok na prošlim modelima to nije bio slučaj, nadam se da će Sony ovakvu praksu nastaviti i na drugim novim modelima. Softver aparata je dobio još neke opcije kao što je breketiranje, što će sigurno znati da cene napredniji fotografi, kojima je ova klasa aparata na kraju i namenjena. Još jedno primetno i bitno unapređenje se odnosi na brzinu snimanja, dakle sada je moguće slikati brzinom od 1.6 fotke u sekundi pri punoj rezoluciji od 9 megapiksela. Pri toj brzini možete snimati čak 100 fotografija, pre nego što se napuni interni bafer fotoaparata, što znači da možete napraviti rafal od celog minuta pri 1.6 fps sa punih 9 megapiksela. Odličan rezultat za ovu klasu.

Izgleda da je Fujifilm najavom svog novog Finepix S100FS uspeo da uzrdma ostale proizođače ultra zum i prosumer fotoaparata. Koji su počeli, umesto mora opcija koje će retko ko koristiti, da nam nude i neke logične stvari koji će fotografima stvarno značiti.

Sada pred PMA sajam Sony nam daje još dva nova Alpha tela, A300 i A350. Kao što se može zaključiti na osnovu oznake, pozicionirani su u nekoj srednjoj klasi, između A700 i A200.

Ukratko, Apha A300 je skoro identičan aparat kao i A200 uz dodatak pokretnog ekrana i livepreview mogućnosti. Dok Alpha A350 donosi i novi optički senzor sa 14.2 megapikela, i malo drugačiji materijal od koga je izrađeno samo telo.

Glavno unapređenje koje Sony prezentuje na A300/A350 fotoaparatima je Quick AF Live View System. Sony je uspeo da reši veliki problem sa kojim su se susreli svi proizvođači DSLRa koji su implementirali live view na svoje aparate, a to je nedostatak autofokusa.

Primarno rešenje se zasniva na ubacivanju još jednog optičkog senzora koji služi samo za prikazivanje live slike na ekranu. Ovakvo rešenje je već viđeno kod Olympusovog modela E330, koji je ujedno i bio prvi DSLR fotoaparat koji je imao mogućnost live previewa. E330 nije zaživeo pošto je korišćenje bilo isuviše komplikovano. Olympus E330 biće upamćen kao prvi kamenčić koji je pokrenuo lavinu, danas posle samo dve godine, skoro da nema DSLRa na tržištu koji nema live preview mogućnosti.Kao što rekoh, srce Sonijevog Quick AF Live View sistema je u malo dodatnom optičkom senzoru koji se nalazi u kućištu tražila, tako da kada se pritisne dugme za live preview, malo ogledalo u koje bi inače gledali kada gledamo kroz tražilo, projektuje sliku na senzor i time daje live sliku na velikom ekranu.

Kod drugih proizođača, live preview slika se dobija korišćenjem velikog optičkog senzora, kako bi svetlo uopšte palo na senzor mora da se podigne veliko ogledalo. A kada dodje do podizanja ogledala, svetlo ne dolazi do AutoFokus senzora i senzora za merenje svetla, tako da nije moguće meriti svetlo i koristiti autofokus dok kadrirate koristeći ekran. Proizvođači su pronašli različite načine za prevazilaženje ovih problema, fokusa po boji i kontrasni fokus su samo neke od njih, oni koriste glavni optički senzor za autofokus.Sony nema ovih problema, autofokus i merenje svetla se obavlja nesmetano, pošto veliko ogledalo stoji na mestu kao kada gledate kroz tražilo.

Opet kod ovakvog sistema se javljaju drugi problemi, tražilo ne pokriva ceo kadar već samo oko 95%, tako da je pod znakom pitanja da li će te dobiti baš onakav kadar kakav ste ukadrirali koristeći ekran. Drugi problem se odnosi na dubinsku oštrinu, kako je senzor za live preview mnogo manji od glavnog senzora, livepreview slika će imati nerealno veliku dubinsku oštrinu koja neće biti ni blizu onome što će te dobiti kao rezultat fotografisanja.

Bilo kako bilo, ovako realizovan livepreview ima mnogo veću upotrebnu vrednost, zbog velikog okretnog ekrana na zadnjoj strani aparata. Tako da je sada moguće napraviti sliku preko glave ili sa visine struka.

Sony sada u ponudi ima čak četiri različita DSLR fotoaparata, koji su doduše poprilično slični, razlikuje iz tek po neki detalj. Da to nije sve što treba očekivati od Sonija za ovu godinu, govori nam i vest objavljena zajedno sa najavom ova dva modela. Sony je razvio fulframe 35mm CMOS senzor sa 24.81 megapiksela. Novi senzor koristi naprednu AD koverziju tako da, po tvrdnjama koje dolaze i fabrike, treba očekivati bolje rezultate kada je u pitanju količina kolornog šuma na visokim ISO vrednostima.

Prvo promo za Sony Alpha A700

A onda i reklama za novo predstavljenu Alpha A200, za kinesko tržište doduše

Uspeo sam da iskopam i reklamu za Alpha A100, predhodnika A200.

I to nije sve, uz 24-70, procurele su fotke novog 70-300G SSM objektiva, kao i novog blica za Alpha sistem za koji još uvek nema oznaka.

Izvor minoltasonyclub.it