Kao što možete primetiti sva poboljšanja i razlike u odnosu na D3 su unutrašnje, pa se D3s spolja i teško razlikuje od svojih predhodnika. D3S lepo upotpunjuje Nikonovu ponudu highend DSLRova, uz D3 (12,1 mpix rezolucije, 9 fps, max 18 RAW snimaka u baferu, maksimalnih ISO 25600 ), D3X (24,5 mpix rezolucije, 5 fps).

Glavne karakteristike Nikona D3S

• novi fullframe CMOS optički senzor – 12,1 mpix rezolucije (iste kao i na D3)
• povećani ISO raspon – ISO 200 – 12800 (ISO 100 – 102,400 u HI3 modu) – što je poprilično povećanje u odnosu na D3
• snimanje videa u 720p / 24 fps HD rezoluciji
• veći bafer – za 48 RAW snimka (18 na D3)
• Multi-CAM3500FX Auto Focus senzor
• In-camera RAW podešavanja
• Nikon EXPEED procesor slike
• LCD ekran dijagonale 3 inča sa 922,000 piksela
• LiveView sa ili dva moda autofokusa, sa spuštanjem ogledala i bržim (30%) kontrasntnim autofokusom
• HDMI HD video izlaz
• dodatni LV dugmići na zadnjoj strani aparata

Boldovane karakteristike su razlika u odnosu na predhodnika Nikona D3.

Kako je mogućnost snimanja HD videa realno najveća novost koju donosi D3S, pogledajmo kako to u praksi izgleda.

Pogledajmo koje su glavna unapređenja na samom telu aparata

U našim krajevima, ali i u svetu, niža i srednja DSLR klasa naprednijim korisnicima, kojih je sve više, donose najinteresantnije aparate. Zato se svaki proizvođač upravo u tim linijama trudi da ponudi najviše za cenu koštanja i pokupi što veći procenat tržišnog kolača.

Iz ovih razloga pomenute grupacije aparata veoma dobro smo pokrili testovima. Praktično nema važnijeg modela koji nije testiran: počev od niže klase kojoj pripadaju Canon 400 D i Nikon D 40, preko modela niže srednje kao Nikon D 80, zatim srednje, čiji su predstavnici Canon 30 D, Canon 40 D, Nikon D 200, pa do više srednje gde je još uvek na tronu Nikon D 300 (koji je pre neki dan dobio i svoju usavršenu verziju pod imenom D 300s)

Razvoj digitalne fototehnike teče i dalje i to onom najpoželjnijem smeru a to je, uz opšte snižavanje cena, silazak nekih do juče “egzotičnih” osobina u niže klase. Osvrnuću se malo na ne tako davan istorijat. Mnogi se sećaju trenutka pre pet godina kada je Canon sa modelom 300 D napravio malu revoluciju u odnosu-kvalitet cena u tada neprofilisanoj ulaznoj DSLR klasi. Nedugo zatim izbacio je i sveukupno znatno napredniji 350 D, pa 400 D i 450 D. Sada je na redu već peti model u toj klasi, sa imenom 500 D, koji je od 300 ili 350 udaljen “miljama”, a u međuvremenu se pojavio i ulazni model sa imenom 1000 D. U srednjoj klasi imali smo D 30 sa samo 3 Mp, pa D 60, da bi označavanje onda krenulo sa x0 D i to počev od legendarnog 10 D do današnjeg 50 D.

Kod Nikona je situacija slična, mada sa nešto manje modela. Odgovor je Canonov 300 D bio je D 70 koji je u digitalnoj eri poljuljanog Nikona vratio na staze uspeha iz analognih vremena. Od njega je nastao “očerupani” D 50, a kasnije ga zamenio znatno usavršeni D 80. Oformljena je i ulazna linija koju čine za svoju cenu odlični D 40 sa 6, odnosno D 40x sa 10 Mp. U pravoj srednjoj klasi su bili ne baš uspešni D 100, zatim odlični D 200 i danas još uvek aktuelni D 300.

Posebno značajna pod-klasa koja se nameće u poslednje vreme su amaterski DSLR aparati u koje je ubačena najsavremenija tehnika znatno skuplje braće, a koji zbog jeftinije (ali nikako loše) izrade tela imaju veoma povoljne cene. To su najnoviji 500 D kod Canona, odlični i već poznati Nikon D 90 i najnoviji, možda i najinteresantniji model Nikona sa oznakom D 5000.

Sva trojica nose u sebi vrhunske električne osobine. Time oni zaslužuju detaljno testiranje i stoga smo se odlučili da ih sakupimo sve istovremeno i ispitamo kako se direktno nose jedan protiv drugog. Tako se najbolje može videti šta je svakom od njih bolja, a šta lošija osobina u odnosu na onog drugog.

Canon 500 D vs. Nikon D 90 vs. Nikon D 5000 – veliki uporedni test

Pojava ovog modela je bila i više nego očekivana. Pre svega D40 se pojavio na tržištu pre više od dve godine, čak i u trentku pojavljivanja je bio malo prevaziđen. Vrlo ubrzo usledio je blaži facelifting, u vidu D40X modela, koji je najjeftinije Nikon DSLR telo učinio za nijansu konkurentnijim. Ali je i dalje to bilo premalo da se parira jakoj konkurenciji. Ubrzo smo dobili i D60 koji je odgovorio na većinu zamerki predhodnicima. Ali je u stuštini i dalje to bio samo facelifting starog D40(X).

Samim nazivom sa četiri cifre u imenu modela, Nikon pokušava da nam sugestira da je reč o novom aparatu koji je tek nešto slabiji od, relativno skoro predstavljenog D5000, ali istina je, što ćemo upoređivanjem karakteristika i videti, da je novi D3000 mnogo bliži modelu D60 koga realno i zamenjuje.

Dakle da vidimo šta je novo a šta staro u Nikonu D3000

• CCD optički senzor, DX formata, rezolucije 10 megapiksela je ostao isti kao na D60 ( D5000 ima 12 mpix senzor )
• Autfokusni sistem preuzet iz D5000, 11 tačaka, Nikon Multi-CAM1000 – D60/D40(x) samo tri fokusne tačke
• 3D AF tracking – pametno praćenje subjekta u kadru
• Novi LCD dijagonale cela 3 inča, sa nažalost samo 230.000 piksela ( D60 ima ekran iste rezolucije ali dijagonale 2,7 inča)
• Guide mode – novi mod na glavnom točku koji će umnogome pomoći ljudima koji su prvi put u ruke uzeli DSLR – kome je ova klasa aparata prevashodno i namenjena

Kao što verovatno primećujete nisam spomenuo LifeView, kao što ga D60 nije imao, nema ga ni novi izdanak nikonove entrylevel klase. Za LiveView u ovoj klasi moraćemo ipak da sačekamo još malo.

Kao zaključak, možemo da kažemo da je ovo samo još jedan facelifting koji će teško uspeti da uzdrma entry level tržište, ali definitno je bilo pravo vreme za podmlađivanje klase, pošto konkurencija ne miruje.

Noviteta nema previše, ovo je ipak tek revizija postojećeg D300. Glavno unapređenje je dodatak mogućnosti za snimanje HD video materijala. Koja je već postala standard za sve nove DSLR aparate. A čija je upotrebljivost još uvek pod znakom pitanja, nemojte me shvatiti pogrešno, verujem da je kvalitet snimljenog materijala na vrhunskom nivou, nego je pitanje da li je baš to ono što treba jednom fotografu.

Osnovna unapređenja Nikona D300s u odnosu na starijeg brata D300

• mogućnost snimanja 720p HD video materijala (kao D90), uz dodatak autofokusa pri snimanju (koju nema ni D90)
• slot za SD memorijske kartice, bez brige tu je još uvek i CF slot
• brže refalno snimanje, D300s “puca” 7 fotografija u sekundi u poređenju sa 6 koliko može D300
• konektor za eksterni mikrofon – znači mnogo upotrebljiviji zvuk pri snimanju video materijala – oslobođen zvuka (čitaj brujanja) fokus motora i sl.
• unapređeni interfejs (novo dugme za Live View i Info prikaz, uz novo OK dugme na multi kontroleru)
• Interaktivni setings mod
• Virutelni horizont – viđen na D700
• Još opcija u kontroli posvetljavanju senki (D-Lighting opcija)
• Quiet drive – mod pri liveview snimanju, gde nema karakterističnog (ali i glasnog zvuka lupanja ogledala)

Lista noviteta, nije predugačka, teško da će naterati ponosne vlasnike D300 da ulože još novca za zamenu svog voljenog DSLR tela. Ali ako kupujete novo Nikon telo, nema dileme D300s je pravi izbor.

Već po samom imenu novog modela možemo da zaključimo da Nikon uvodi potpuno jednu novu klasu DSLR fotoaparata u svoju ponudu – DSLRove sa pokretnim ekranima. Ovakvi ekrani, kao što sam verovatno i ranije spomenuo su ranije bili viđeni samo na Olympusovim modelima DSLRova, što je kasnije prihvatio i Sony, a evo sada i veliki Nikon. Po svoj prilici, moguće je da i Canon ima nekog keca u rukavu, koji nam se sprema.

Generalno D5000 je napravljen da parira ako ne i prestigne, skoro objavljeni Canon EOS 500D, što se tiče pozicioniranja u samoj Nikon gami, D5000 dolazi između postojećih modela D90 i D60, stim da imam utisak da je pokupio najbolje od oba. Sve napredne opcije D90 i još nešto pride, spakovane u malo lakše kućište slično D60.

Optički senzor rezolucije 12 megapiksela preuzet iz većeg D90, uz naprednije, airflow čišćenje senzora od prašine, preuzeto iz D60. Hvala svevišnjem, pa je autofokusni sistem sa 3 tačke fokusa, koji je korišćen na D60 zaboravljen, pa novi D5000 preuzima kompletan, odličan, AF sistem u 11 tačaka iz D90. Koji opet nećete moći da koristite na starijim objektivima, pošto je kuplung za starije AF objektive izostao, ipak je ovo niža klasa DSLRa.

Brzina rafalnog snimanja od 4 fps, je opet izmedju D90 i D60. Tražilo takođe, naravno da je i ovde tražilo realizovano pomoću pentaogledala umesto pentaprizme, ali ipak nešto lošije od pentaprizme koju koristi stariji brat.

LCD ekran, opet ista priča, opet negde između, uz naravno dodatak da je pokretan, pa je sada uz korišćenje unapređenog LivePreview moda moguće snimiti dobre snimke iz nekih do sada za DSLR potpuno nedostupnih uglova. Dijagonale 2,7 inča što i nije tako loše, ali nažalost sa rezolucijom od samo 230,000 piksela, što je skoro 4 puta manje od predivnog troinčnog LCDa koji krasi D90.

Kao što rekoh, sam LiveView je neznatno unapređen u odnosu na onaj koji ima D90, pa sada uz standardne modove fokusa, nudi i AF praćenje subjekta.

Početak prodaje je najavljen već za maj mesec, dok je najavljena cena izuzetno pristupačna, za ono što nudi u rangu glavne konkurencije iz Canona.

Osim fotografija sa snimanja, za sada nema drugih infomacija osim nekih glasina da će novi DSLR verovatno biti objavljen pod imenom D500 ili D5000.

Pogledajte i ostale fotografije sa snimanja

Euro RSCG marketing agencija Singapur je pokrenula genijalnu reklamnu kampanju za novi Nikon S60 – sa poprilično jednostavnim sloganom “Nikon S60. Prepoznaje do 12 lica”…

Pa dobro i nije bilo tako teško napraviti ovakvo čudo, kada je kao polazna osnova iskorišćen više no dobar Nikon D3. Sve što je trebalo uraditi uzeti solidno dobar optički senzor sa D3, udvostručiti mu broj fotoelektroda na senzoru – učiniti ga duplo gušćim i kao rezulat dobijamo 24.5 megapikselno telo.

Duplo gušće pakovanje piksela na senzoru iste površine sigurno rezultuje sa više kolornog šuma, ne ako se Nikon pita. Osim što je gušće napakovan, korišćena je nova tehnologija pri izradi optičkog senzora tako da se realno površina koja upija svetlo povećala i sve to zahvaljujući mikro sočivima koje fokusiraju svetlo tačno na foto osetljivi deo senzora. Nije ovo prvi senzor koji koristi ovakvo rešenje, ali je prvi kod koga su navodno mrtvi delovi snzora, zahvaljujući sočivima potuno eliminisani. Takođe, za što čistiju sliku, uvedena je redukcija kolornog šuma i samom senzoru.

Naravno da je nešto moralo da bude i žrtvovano, pa ISO osetljivost nije baš mogla da raste, ostala je u rangu D3 ISO100 do ISO1600, do ISO6400 u bustup modu.

Dva ugrađena, ali i unapređena, EXPEED procesora se i dalje staraju da i dalje možete da naravite do 5 fotografija u sekundi, ili 7 u DX croop modu sa 10 megapiksela.

Što se tiče ostatka aparata, pa zašto menjati i ovako dobre stvari. Tako da je zadržan predobar LCD ekran dijagonale tri inča, rezolucije 920k piskela – da li je i potrebno više naglašavati da postoji LiveView opcija.

Takođe iskorišćen je isti autofokusni sistem Multi-CAM3500FX, sa fokusom u 51 tačaka. Autofokus koji je više puta dokazao da je i više nego dostojan imena najboljeg na tržištu.

Kako bi udovoljili korisnicima kojima je prevashodno i namenjen ovakav hiend sistem, a to su prevashodno highprofile stockeri. Novi D3X pravi 50 megabajtne 14 bitne RAW fajlove, koji kada se razviju dobijamo skoro 150 megabajtne TIFF fotke.

Pojavljivanje D3X naslednika D3, za neke može delovati pomalo neočekivano, sobzirom koliko je (malo) vreman prošlo od prezentacije D3. Ali kako konkurencija ne spava, Nikon je shvatio da mora da deluje brzo i da odgovori na konkurentska DSLR tela koja su ponudila mnogo veću rezoluciju, nego D3.

Nikon nas je počastio novim kompaktnijim DSLR telom koji koristi senzor Laica formata – D700, uz prvu svetsku premijeru i kod nas su se našli prvi test primerci. Letnja pauza je za neke protekla radno, pa evo i jednog od prvih testova novog fullframe DSLRa Nikona D700 by Srđan ”Abdee” Abdijević.

Do pre jednocifrenog broja meseci fotografi su, ako su zeleli senzor veći od APS-C formata, bili osudjeni na Canon. Pogodnosti koje taj veći senzor pruža naterali su mnoge na ‘prelet’ jer je Nikon nekoliko godina oklevao da adekvatno odgovori na izazove konkurencije..

I onda…

Kao grom se prolomila vest o Nikonu D3 sa kojim je već poslovični kvalitet Nikon tela dobio senzor koji mu dolikuje. Kvalitet slike i broj mogućnosti uzdrmali su svet profesionalaca i vratile Nikon na presto (i pored tribina).

I onda…
Shvativši da je odgovoreno Canon ”kecu” krenuše Nikondžije da se pitaju kad će se pojaviti i odgovor na popularnu ”peticu” i vrhunski ”kec dees”. Prvog jula ove godine stigao je delimičan odgovor. Nikon je
najavio ”ful frejm” telo dostupno i namenjeno većem broju fotografa. Pojavio se D700. Specifikacije su mogle biti opisane samo sa ”jebote” i svi su jedva čekali prve testove aparata.
Nekoliko dana posle toga mi je obećan jedan primerak za testiranje a istovremeno mi je javljeno da ću biti ”gostujući umjetnik” u foto timu osmog po redu muzičkog festivala EXIT koji se svake godine održava na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Zaista ne mogu da opišem osećanje koje me je
obuzelo kada sam shvatio da ću jedan aparat stvarno testirati koristeći ga tamo gde je takav aparat nasušna potreba.

Elem, prvi utisci u radu sa novim Nikon fullframe aparatom su tu. Aleksandar Dunkić je testirao za B92 tehnopolis novi D700.

Posle 250 hiljada fotografija napravljenih sa D200 od marta 2006. i 125 hiljada sa D300 od januara ove godine, sa skrivenim nestrpljenjem i neskrivenim zadovoljstvom smo prihvatili poziv kolega iz Refota da nam samo dva dana posle svetske premijere, a tri nedelje pre zvaničnog početka prodaje, ustupe na test Nikon D700. Samo 36 sati kasnije, posle neprospavane noći i deset hiljada okidanja sa četiri različita objektiva, vreme je da sa vama podelimo prve impresije.

Nema nikakve sumnje da se Nikon, svestan svoje višegodišnje sporedne uloge, probudio i da je rešen da žurnim koracima nastavi sa sustizanjem svoga velikog rivala. Ako pojavu D200, sa ove vremenske distance možemo okarakterisati kao najavu ozbiljnih namera, a promociju D3 i D300 kao događaj od istorijskog značaja, onda dolazak D700 predstavlja zaokruživanje ciklusa i šlag na torti za armiju poštovalaca brenda i istinskih zaljubljenika u fotografiju. Činjenica da je Nikon prvoga dana jula ujedno promovisao i novi sofisticirani blic Spidlajt SB-900, kao i dva makro objektiva sa kontrolom perspektive, govori da se u ovoj kući svojski i naporno radi.

Čitajte ceo tekst na B92 tehnopolisu, nekoliko fotki snimljenih sa D700 se mogu naći u galeriji, nažalost u glupo maloj rezoluciji.