Ivo Eterovic - Tito i Jovanka

Foto monografija “Tito i Jovanka” koja se nastavlja se na već objavljenu monografiju “Njihovi dani” (1977), štampana je u 1000 primeraka i dostupna je po poprilično primamljivoj ceni od 2000 dinara.

Beograd — Najnovija foto-monografija Ive Eterovića “Tito i Jovanka” predstavljena je u Muzeju istorije Jugoslavije.

Reč je o svojevrsnom nastavku foto-priče “Njihovi dani” iz davne 1977. godine, koja sadrži 55 fotografija na 44 strane, od kojih su neke u ovom luksuznom portfoliju objavljene prvi put.

Kada je kao mlad fotoreporter 1966. godine, po umetničkoj preporuci, a ne po partijskoj liniji došao u Užičku da napravi seriju Titovih fotografija, znao je da se takva prilika ne propušta.

Brozovima je predložio da osim formalnih, beleži i njihove privatne trenutke, na šta je posle Titovog nećkanja Jovanka zaključila “Vi ste prvi s tom idejom, ja se slažem, a vidim da je i Tito za to”.

Tako su nastale čuvene fotografije bračnog para u u privatnom ambijentu, spavaćoj sobi, kupatilu.

“Nisam se prevario ,nisam se pokajao. Ja bih mogao napraviti još 2 ovakve knjige, a da ni jedna ne liči na drugu. U ovu sam uložio neke fotografije koje su meni drage, bez obzira na boju, ali i neke nove. Ima ih 80 odsto, koje nisu objavljene iz tog mog fundusa koji je veliki”, kaže Eterović.

Skoro sve fotografije nastale su do 1976. godine, a Titova ocena bila je da je Eterović dobronameran čovek i vrstan majstor fotografije, pa mu je i napismeno dao kart blanš na kome je pisalo “Eterović ima čist umetnički odraz i svoje fotografije može da koristi po svojoj želji”. Na privilegiju koju je retko ko imao, prema Eterovićevim rečima, mnogi Dolanci su gledali s podozrenjem.

“To je 10 godina stradanja. Bilo je i radosnih trenutaka i Tito i Jovanka su me morali braniti i štititi, ali ja sam stalno bio u strahu da se nekome zamerim i onda mi stavi nogu i onda razumete”, kaže Eterović.

Ivo Eterović spada u malobrojne i odane prijatelje Jovanke Budisavljević Broz, bivše prve dame i ikone stila eks Ju koja je u prvom planu ovoj portfolija.

Nova Eterovićeva fotomonografija objavljena je izdanju Čuguraprinta u tiražu od 1000 primeraka, a košta 2000 dinara.

Izvor: B92

Za protekle četiri godine naša publika je imala čast da čak dva puta vidi izložbu najčuvenijeg francuskog fotografa Anrija Kartije-Bresona, pionira foto-žurnalizma. Godine 2004, posredstvom fondacije koju su osnovali fotograf, njegova supruga i kćer, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” i, sada u znatno manjem obimu, u Francuskom kulturnom centru povodom „Meseca fotografije”.

„Fotografija je trenutni čulni i intelektualni čin, izraz sveta vizuelnim putem, ali u isto vreme i neprestano preispitivanje – činjenica u deliću sekunde” – rekao je Breson, fotograf koji sam nije voleo da se slika, kao ni da o sebi previše govori, smatrajući da sve što ima da kaže može da se vidi na njegovim snimcima.
U čarobnoj igri svetla i senke na crno-belim fotografijama izloženim u Francuskom centru nižu se prizori Sijene, Sifnosa, Ahmedabada, izbegličkog kampa u Pendžabu, evnuha sa dvora poslednje kineske dinastije, zatim portreti Žan-Pol Sartra i Anrija Matisa, a na plakatu čuvena fotografija „Iza stanice Sen Lazar” snimljena 1932. godine u Parizu.
Anri Kartije-Breson (1908-2004) rođen je u Šanteluu, u okrugu Sena-Marn. Od mladosti je bio opčinjen slikarstvom, pogotovo nadrealizmom. Posle završene srednje škole studira slikarstvo kod Andrea Lota tokom 1927. i 1928. godine. Ta strast ga vodi do Kembridža, gde nastavlja studije slikarstva i književnosti.
Godine 1931. počinje da fotografiše i kreće u istraživanje sveta. Fasciniraju ga Indija, Kina, Sovjetski Savez, Afrika… Sledeće godine ima prvu izložbu fotografija u Njujorku, odakle odlazi za Meksiko gde ostaje godinu dana. Od 1936. do 1939. radi na filmu kao drugi asistent reditelja Žana Renoara.
Zatočen 1940, iz zatvora beži februara 1943. godine. Vraća se fotografiji i pravi veliki broj portreta umetnika. Kasnije će napraviti i dokument o povratku zatvorenika i deportovanih, kao i o oslobođenju Pariza, avgusta 1944. Godine 1946. vraća se u Ameriku.

Uz pomoć svoje čuvene Lajke, Anri Kartije-Breson, poput nadrealista s kojima se druži, koristi mehanizam automatskog pisanja primenjenog na svet slike: „Fotografisati, kaže on, znači istovremeno nišaniti i glavom i okom i srcem.”
Njegovo delo svoj najveći kvalitet izvlači iz vidljive banalnosti u kojoj otkriva aspekte i dimenzije univerzalnog, o čemu, Iv Bonfua, jedan od najboljih poznavalaca Bresonovog opusa, piše: „Kada posmatram neko delo Anrija Kartije-Bresona, najpre sam zapanjen da su situacije tako snažne, višeslojne i višeznačne uopšte mogle da se zgode. Čini mi se da upravo ono seže dalje od onoga što je realnost.”
O svom radu pak Breson je, između ostalog, notirao da je fotografisanje vid ponašanja, način života, a kritikovanje sveta oko nas pokušaj da se stavimo u kožu drugog i nastojimo da ga razumemo.
Godine 1947. osniva agenciju Magnum Photos sa Robertom Kapom, Džordžom Rodžerom, Dejvidom Sejmurom i Vilijamom Vandivertom. Naredne tri godine provodi na Istoku. Vrativši se u Evropu 1952. objavljuje svoju prvu knjigu „Odlučujući trenutak” (Images à la sauvette).
Od 1968. Kartije-Breson polako smanjuje nivo aktivnosti u domenu fotografije da bi se posvetio crtežu i slikarstvu, a 2003. sa ženom i ćerkom osniva u Parizu svoju fondaciju. Ovenčan nebrojenim nagradama i počasnim zvanjima, Kartije-Breson umire 3. avgusta 2004. u Provansi, nekoliko nedelja pre devedeset šestog rođendana i nekoliko meseci posle beogradske retrospektive, kojoj nije mogao da prisustvuje.
Izložba „Maštanje po modelu”, koja se može videti do 13. decembra, sastoji se od 54 fotografije, odnosno poslednjih tiraža koje je realizovao pred smrt 2004, a otvorio ju je Žilijen Šapsal, fotograf zadužen za izložbe u agenciji Magnum Photo.

Autor: Milena Marjanović

Izvor: Blic

Marina Filipović, mladi i izuzetno talentovani fotograf i fotobloger, osvojila je nagradu na svetskom konkursu za fotoamatere, organizovanom od strane prestižnog francuskog PHOTO magazina. Tako se njena fotka našla i na naslovnoj strani 446. izdanja ovog magazina.

Na ovaj konkurs pristigo je preko 50000 fotografija ( prebrojte nule, jeste 50k ) iz celog sveta. Pored naslovnice, objavljena je još jedna Marinina fotografija u fashion sekciji PHOTO magazina.

Ako ste pratili FotoManijaka, znate da ovo nije prvi put da Marina Filipović dobije priznanje iz sveta za kvalitet svojih radova. Povod za predhodni tekst je bio izbor Meksičkog Ministarstva Obrazovanja, njenih radova za ilustraciju fotografskog udžbenika.

Inače lično sam imao tu sreću da upoznam Marinu na jesenjem BlogOpenu, a tom prilikom i da je uhvatim u kadru sa sve njenim, tools of trade, Fuji S3 Pro fotoaparatom.

Ostale Marinine radove koji će tek doći na naslovne stranice možete pogledati ili na njenom blogu marinshe.bloger.hr ili u nekoj od galerija:

• Marinshe @ DeviantART – www.marinshe.deviantart.com
• Marinshe @ Flickr – www.flickr.com/photos/marinshe
• Marinshe @ BetterPhoto – www.betterphoto.om/marinshe
• Marinshe@ Shadowness – www.marinshe.shadowness.com
• Marinshe@ Fotozine.org – www.marinshe.fotozine.org
• Marinshe@ Mi3dot.org – http://mi3dot.org/gallery/showcase/3970/

U V.I.P. ArtGaleriji Beogradskog SKC-a 8. oktobra u 19 časova je otvaranje izložbe fotografija Nenada Karađinovića pod nazivom “Inhabitants of the Evil House”.

Na blogu Nenada Karađinovića koji se nalazi na adresi fashion-photography.blogspot.com pogledate neke od fotografija ovog fotografa.

V.I.P.Art Galerija se nalazi u Studentskom Kulturnom Centru u ulici Kralja Milana broj 48.

Sumorni predeli – mogao bi biti naslov izložbe fotografija Branimira Karanovića upravo otvorene u Galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda. Predele čine većinom prizori sa buvlje pijace, smetlišta, automobilskih deponija, odnosno divlje ograde, poderani plastenici, ruševine… Rečju, periferijski urbani pejzaž u kojem prirodu sve češće prekrivaju plastične kese – simbol ekološke katastrofe koja nam tek preti.

Pročitajte ceo intervju sa Branimirom Karanovićem na Blic.co.yu

Izložba je otvorena u Galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda, od 5. sep – 23. sep 07, radno vreme galerije, svakog dana osim ponedeljka, od 12:00 – 20:00 . Galerija „Artget“ se nalazi na Trgu Republike 5, na prvom spratu.

Meksičko Ministarstvo Obrazovanja je u udžbenik iz fotografije i digitalnog dizajna uvrstilo i radove Marine Filipović iz Osijeka, studentkinje Marketing Menadžmenta, foto blogerke i naravno pre svega.. fotografkinje

21-godišnjoj studentici ekonomije iz Osijeka nisu strane nagrade na raznim online natječajima, iza sebe ima i nekoliko izložbi, a najnovije priznanje je to što će tisuće učenika upravo njenih pet fotografija koristiti kao primjere prilikom učenja fotografije.

“Da, mali meksikanci u srednjoj školi imaju izborne predmete kao što su fotografija i digitalni dizajn. Knjiga se prodaje i koristi u Meksiku, Španjolskoj i Portugalu.”, piše Marina na svom blogu marinshe.bloger.hr.

Posebno joj je drago što je potpisana ispod svake svoje fotografije, a izdavač je naveo i url njene web stranice. “Bilo bi krasno kada bi to fotografi češće doživjeli od hrvatskih izdavača”, zaključuje Marina.

Kompletan članak možete pročitati na Marininom blogu – marinshe.bloger.hr, a posetite i sajt ove fotoblogerke na marinafilipovic.com.

Marinine galerije:

• Marinshe @ DeviantART – www.marinshe.deviantart.com
• Marinshe @ Flickr – www.flickr.com/photos/marinshe
• Marinshe @ BetterPhoto – www.betterphoto.om/marinshe
• Marinshe@ Shadowness – www.marinshe.shadowness.com
• Marinshe@ Fotozine.org – www.marinshe.fotozine.org
• Marinshe@ Mi3dot.org – http://mi3dot.org/gallery/showcase/3970/

Ženska lepota gledano kroz objektiv beogradskog fotografa Ivana Grlića dolazi do izražaja na jedan potpuno drugačiji način, a da je tako, uverili su se svi oni koji su prisustvovali otvaranju izložbe „Flesh for Fantasy 2“ u galeriji „Superspejs“.
Postavka obuhvata Grlićev novi ciklus fotografija, nastao u poslednje dve godine, kao „odgovor na ustaljenu zloupotrebu ženske lepote i seksualnosti“. Ciklus sadrži 14 fotografija i video-rad, i nastavak je izložbe „Flesh for Fantasy“ koja je predstavljena beogradskoj publici 2001. godine. Sve fotografije su erotske, jer je tema izložbe nagost, ali ne tela već duha.
Po rečima autora, „Flesh for Fantasy 2“ pokušava da obelodani ono zapostavljeno, da svetlosnim snopom ukine granicu između spoljašnjeg i unutrašnjeg. Fotografije ovog ciklusa su svedene, pune mraka i tame. Nesvakidašnja izložba, koju je svako mogao da posmatrao iz svog ugla (izloženi formati su mogli da se rotiraju u različitim uglovima), privukla je veliki broj posetilaca.

Preuzeto sa Blic.co.yu

Izložba „Flesh for Fantasy 2“ je otvorena od 12.9. do 1.10.2007 godine u galeriji u galeriji „Superspejs“. Galerija „Superspejs“ se nalazi u Beton hali na Savskom pristaništu – Ulica Karađorđeva 2-4, Uto. – Ned. 12-20, Pon. zatvoreno.

Više informacija o fotografu Ivanu Grliću možete pronaći na njegovom sajtu grlic-art.com, takođe možete pogledati galerije fotografija na UseFilm.com ili u Bowens galeriji.

Autor je sedam fotomonografija o Beogradu i dobitnik četiri nagrade za životno delo. Status istaknutog umetnika stekao je 70-tih godina. Prvi je slikao prestonicu iz helikoptera. Ulazio je u spavaću sobu Josipa Broza Tita, predsednik Boris Tadić prepoznao ga je dok je kupovao namirnice u prodavnici u Novom Beogradu. Ivo Eterović (72), rođeni Splićanin i nepopravljivi jugonostalgičar, već 50 godina živi u Beogradu u kome je pronašao inspiraciju za svoju umetnost.

Kako da živim u nekom gradu ako mi on nije inspiracija za dobru sliku, a Beograd to svakako jeste. Ceo život sam „potrošio“ u lovu na dobru fotografiju. Lovac lovi medveda i kad ga ulovi onda ga pojede. Moje slike ostaju zauvek i živeće i posle mene – priča Eterović.
Fotografijom je počeo da se bavi kao petnaestogodišnjak, a prvu je zabeležio 50-tih godina na kojoj su bile dve jedrilice u luci. U Beograd je došao 1958. godine, sasvim slučajno

-Na jednoj izložbi u Zagrebu prva nagrada je bila putovanje u Beograd. Osvojio sam je i prvi put došao u Beograd, tada, kao turista, a danas živim u njemu – seća se Eterović.

Slikao je na svim kontinentima ali nigde, kako kaže, nije video ovakav grad koji je najlepši kad ga prekrije sneg.
- Često kažem da je on primorski grad, zbog prelepog pogleda sa Kalemegdana na reke. Kad ga prekrije sneg onda dobija pravi epitet „Belog grada“. Nažalost, sve ređe takav – priča Eterović.

Očaran je Novim Beogradom, gde i živi.
- U blizini su mi veliki tržni centri i železnička stanica. Autoputem mogu da krenem dole ka Grčkoj i na Zapad. Takođe, impresivni su široki bulevari zbog čega ćete retko videti gužvu u saobraćaju – objašnjava Eterović.
Bezbroj motiva koje je pronalazio u prestonici podelio je i sa prijateljem Duškom Radovićem. „Beograde, dobro jutro“ nazvao je jednu od nekoliko hiljada svojih fotografija.
- Jedno jutro dočekao sam gledajući u Brankov most. Trolejbus se nazirao kroz maglu. Nisam propustio da zabeležim fotografiju na kojoj se vidi most i taj trolejbus. Dao sam joj ime „Beograde, dobro jutro“, po čemu je kasnije i nazvana čuvena emisija mog velikog prijatelja Duška Radovića. Imao sam tu čast da mu budem prvi gost – setno se priseća Eterović.
Knez Mihailova ga često podseća na glavnu ulicu Rima.

- Prelepe Beograđanke mi veoma liče na Italijanke kad krenu u šetnju glavnom ulicom. Preplavljena lepotom, Knez Mihailova je veliki sjaj ovoga grada – zaključuje Eterović.

Celokupan tekst i fotografija preuzeta sa: Blic.co.yu, Autor: Goran Svilar

Svaki profesionalni fotograf koj drži do sebe ima svoju online galeriju radova, skoro svaki fotoamater ima svoje fotke na flickr-u ili sličnim servisima. Martin Gomel je napravio listu od 99 online foto portfolija, koje je smatrao svežim i inspirativnim. Savršenu literaturu za kišne i hladne dane.
*Pre nego što vam prikažem listu, moram da vas upozorim da otvarate listu na svoju odgovornost. FotoManijak ne odgovara za to što će te provesti XXh ( dvocifren broj sati ) gledajući odlične fotke, isto tako nije odgovoran za eventualne poslovne, bračne i druge gubitke eventualno nastale kao posledica toga.

1 Nicolas Henri
2 Dave Hill
3 Matt Stuart
4 Ken Rockwell
5 Denis Rouvre
6 Erik Almas
7 Maciej Duczynski
8 Koen Demuynck
9 Martin Klimas
10 Cosmin Bumbut
11 Christope Huet
12 Phillip Toledano
13 Jill Greenberg
14 Branislav Kropilak
15 James Nachwey
16 Robert & Shana Parkeharrison
17 Corey Arnold
18 Joey Lawrence
19 Holger Pooten
20 Dan Tobin Smith
21 Andrew Zuckerman
22 Michal Karcz
23 Ralph Gibson
24 Michael Muller
25 Tim Flach
26 Rebekka Guðleifsdóttir
27 David Lachapelle
28 Gilad Benari
29 Michl Mierzejewski
30 Marcin Stawiarz
31 Lara Jade
32 Lia Sáile
33 Tobias Beising
34 Miguel Rita
35 Sophie Thouvenin
36 Jose Ramos
37 Marc Adamus
38 Bruno Mercier
39 Georgia Martin
40 Robert Mekis
41 Igor Laptev
42 Juha Kinnunen
43 Michael Magin
44 Mareen Fischinger
45 Misha Gordin
46 Ansel Adams
47 Patrick Di Fruscia
48 Marcin Plonka
49 Erik Refner
50 Stefan Fischer
51 Norio Matsumoto
52 Mark Tucker
53 Zosia Zija
54 Stefan Loeliger
55 Mark Denton
56 Adam Burton
57 Julia Fullerton-Batten
58 Eolo Perfido
59 Nick Brandt
60 Michael Kenna
61 Nuri Bilge Ceylan
62 Alberto Oviedo
63 Carl de Keyzer
64 Boogie
65 Zena Holloway
66 Will Pearson
67 Hans van der Meer
68 Jeremy Coward
69 Chris Jordan
70 Steve Carty
71 JeanYves Lemoigne
72 Brook Pifer
73 Vincent Laforet
74 Jeff Ascough
75 Julia Fullerton
76 Loretta Lux
77 Phil Borges
78 Sean Kennedy Santos
79 Kurt Stalleart
80 Josh de Rox
81 Sonja Mueller
82 Desiree Dolron
83 George Lange
84 Mark Seliger
85 Jim Fiscus
86 Richard Avedon
87 Clayton Cubitt
88 Cole Rise
89 Kimm Saatvedt
90 Zach Gold
91 Denis Darzacq
92 Cedric Delsaux
93 Denis Olivier
94 John Paul Capocigro
95 Christpher Grunert
96 Sam Bassett
97 John Hyde
98 Grant Hamilton
99 Gregory Colbert